Kao i svaka žena koja na svet donese bebu, osim brige o bebi, hoće li sve biti dobro isto tako razmišlja.. Hoće li imati mleka?! Jer upravo je to ono sto nas jako zbližava sa našim detetom.. Nešto sto je najlepše, najzdravije i pre svega besplatno. Moja priča počinje još u porodilištu, verovatno kao i mnoge priče. Tražite najlepšu.. sve su lepe, i iskrene i realne. Ali pre svega jako teške i mukotrpne dok ne istrajemo. Na svet sam donela devojčicu.. zdravu, pravu i predivnu.. mog anđela. Drugog dana posle porođaja.. doneli su mi je, sva ushićena i presrećna sto ću je videti i uzeti u naručje.. Međutim ona je spavala.. dugo dugo.. Rekli su mi kako su je nahranili. I kako su je doneli samo na druženje. Ali čekajte.. ja joj ni okice nisam videla.. Babica koja je donela bebu nakon nekih 2 sata došla je uzela je. Mnoge majke su dojile svoju decu. Bila sam zbunjena. S obzirom da mi je prva beba, nisam bila upućena sem onih silnih knjiga i pitanja ništa o tome nisam znala. Upitala sam sestru-kada ću ja dojiti bebu s ‘obzirom da su utvrdili da imam mleka. Naišla sam na odbojnost iste sa otresitim odgovorom. Mi donosimo samo ženama koje doje vama možemo samo na druženje. Bila sam u šoku, pa ja želim da dojim. Zato vas upravo to i pitam. Doneli ste mi je situ, kako da je dojim?! Odgovor koji sam dobila bio je užasan.. Hajde videćemo šta možemo da uradimo. Te noći prvi put sam dobila dete na podoj.. Bukvalno su nam upalili svetla i u ruke ugurali bebe. Nama prvorotkama kojima su doneli bebe, pokazali na min kako da ih stavimo na sisu. Sa rečima pitajte šta vas zanima, i otišle. Nahranila sam je kako sam znala i umela. Moja beba je povukla kolostrum i to mi je mnogo značilo, jer je to koliko sam čitala bilo ono najzdravije. Donosili su je na svaka tri sata, i kada bi pitala da li je dobro držim, da li sam je dobro stavila.. bilo je naravno. Međutim osim nadolaženja onog pravog mleka koje je tek sledilo i bolnih i otečenih grudi .. i šta raditi sada da ne dobiješ upalu.. Susretali smo se sa različitim odgovorima istog osoblja. Jedna je rekla kao moramo stavljati hladne obloge. Druga sestra kako moramo grejati, ni slučajno hladiti.. a treća kako ovde rade nesposobni i tako u krug. Međutim ono najgore od moje silne neupućenosti i neiskustva ma koliko da sam želela da ispravno uradim i naučim nažalost nisam mogla.. barem ne u bolnici.. usledilo je ono čega sam se plašila. Bebica mi je stvorila ragade na bradavicama.. Pokušala sam da je dojim kada su mi je doneli na podoj.. međutim bilo je nemoguće.. Previše bolno, da mi je bukvalno krv išla.. Zamolila sam babicu da je odnesu i nahrane jer je bila gladna, a ja nisam bila u mogućnosti da je podojim. Mleko je nadolazilo, bolne i natečene grudi. Izmuzivala sam se ručno, nisam znala vise šta da radim. Mazala lanolin i svoje mleko kako bi ubrzala zarastanje i mogla da je dojim. Nisu mi je donosili. Najveća bol je bila kada su druge majke dobijale svoje beba na podoj a ne. Suprug mi je doneo pumpicu. Izmuzla sam mleka i želela to da im dam.. nisu hteli da prihvate jer po njima to nije bilo dovoljno sterilno.. Prosipanje mleka i suze su za mene bile strasno potresne. Jedva sam čekala da odemo odande.. moj anđeo i ja.. Da mučimo naše muke na nekom boljem mestu.. kod naše kuće. Onako kako mi znamo i umemo, okružene ljudima koji nas vole i koji su nam podrška. Moje molitve su uslišene.. Četvrtog dana smo izašle iz bolnice jer nije dobila žuticu. Sve je to za mene bilo novo.. Pored novonastale situacije jer si dobio dete dojenje je za mene predstavljalo zaista mučan period. Prvo vreme dok nisu zarasle bradavice morala sam da se izmuzujem i tako hranim dete. Na svaka 2-3 sata. Probala sam preko silikonske i zaista je bolelo. Samim tim i bilo jako naporno non stop sterilisati flašice, pumpicu, silikonsku ali sam bila uporna. Beba je bila sve veća i jaća a grudi su se polako navikle na nadolaženje i pražnjenje mleka. I sve je polako dolazilo na svoje mesto. Nekad je htela na silikonsku. Nekad ne. I velika borba da ostavi flašicu bila je mukotrpna ali se isplatila. Na svakoj kontroli kod pedijatra ona je zaista lepo napredovala.. ali je i dalje bila na veštačkoj. Pokušavala sam da je odviknem od veštačke jer je već bila velika. Imala je skoro četiri meseci.. međutim naišla na negodovanje i veliku gadljivost sa njene strane. Izvlačila bradavice.. maksimalno se trudila ali ništa nije pomoglo. Počela sam da je nudim uporedno sa i bez veštačke i polako polako sve više bez veštačke. Ona je sve manje i manje sisala, prosto nije želela. Ostaviće mi sisu je bila moja prva pomisao. .a naveće razočarenje sledeća kontrola i merenje. Za mesec i po dana ona je napredovala samo 390 gr. Doktorka mi je preporučila da joj uvedem ne mlečnu ishranu. Što i jesam, ali sam nastavila da je nudim da sise. I tako malo po malo ona je lepo prihvatila hranu, a tek sada lepo sise i to bez silikonske. Skoro smo išli na merenje dobila je 350 gr za samo dvadeset dana što je super. Juče smo napunile šest meseci.. a moja devojčica tek sada obožava maminu dudu. Ponekad je toliko razdražljiva da je jedno smiri kada sise. .i tako zaspi.. u maminom naručju. I znam da kažu da je prvih šest meseci najbitnije za dojenje i zdravlje beba.. ali mi smo tek na pola. Trudićemo se da moja devojčica još toliko pije ono najzdravije pored kašica. A to je majčino mleko. I pored svega lošeg što sam prošla.. ovo je jedno veliko iskustvo, u kome sam ja samo izvukla pouku, a to je da nema veće ljubavi od ljubavi majke prema svom detetu.. ona ti daje vetar u leđa, daje ti snage da izdržiš ono nemoguće. Mislim da smo mi majke sve podjednako veliki borci i heroji, počevši od prvog dana borbe za potomstvo.. trudnoće, porođaja, dojenja i podizanja dece.. Majka-imenica koja nema zamenicu!!!