Ovo nije prica o dojenju, ovo je moj savet, moj najdrazi period u odrastanju moje Petre. Nije mi stalo do nagrade, nego zelim da vam prenesem i docaram, koliko je moguce moje emocije. Pre nego sam postala mama, malo sam se grozila pri pomisli na dojenje (strasno), ali taj bebin dodir, zagrljaj, bliskost, prisnost je nesto najlepse, neznos najjaceg intenziteta, nezamenjiva, nenadoknadiva. Verujte mi da je ludost moci a ne dojiti svoje dete. Lisavate sebe dara koji vam je Bog pruzio, da ucinite nesto najbolje za svoje dete. Uzivajte, jer tek sada vidim sta mozemo da osetimo i dozivimo, sto ni jedan otac nikada nece moci ni da zamisli. 😊 Zato mi je drago da sam zena i sto imam devjcicu!