Još kao devojčica sam gledala svoju mamu i kao i sve devojčice razmišljala kako ću i ja jednog dana biti mama i da, već tada sam znala da ću dojiti svoju bebu, uvek sam smatrala da je to nešto divno i radovala sam se tome.

Udala sam se sa 24 i vrlo brzo se otkrilo "da kod mene postoje neki problemčići" Prva operacija, pa tabletice, injekcije, hormoni, pa druga operacija, pa promena na desnoj dojci i operacija na onkologiji gde je, na sreću, konstatovano da je promena benigna, radilo se o fibroadenomu. Nekoliko godina i puno lekova kasnije, pojavilo se još nekoliko cisti i fibroadenoma na mojim grudima. Onkolog mi je na kontroli rekao da i ako uspem da ostanem u drugom stanju, da nikad neću moći da dojim. Nisam mu poverovala.

Prvi put sam osala u drugom stanju sa 38. Porodila se sa 39. Hitan carski rez. Rekoše mi sestre u porodilištu da posle carskog reza teže nadolazi mleko, nisam im poverovala. Još u porodilištu su počeli da hrane moju bebu dohranom bez da me išta pitaju. Uspela sam da nađem patronažnu sestru koja je "specijalista za dojenje" i kada je posle teške muke uspela da mi iscedi dve kapi mleka, niko nije bio srećniji od mene. Nastavila sam da se borim za svaku kap mleka, izbacila sam dohranu i samo dojila bebu. Nalivala sam se čajevima za doilje, samo sam čajeve pila, vodu skoro i nisam. Jela čokoladu, testeninu i jabuke jer sam čula da to pojačava mleko.

Na prvoj kontroli pedijatar je bila neumoljiva. Moram da vratim bebu na dohranu mlečnom formulom jer beba slabo napreduje. Objasnila mi je da pošto imam jako puno godina "moje mleko više nema dovoljno mlečne masti" i da je beba gladna. Nisam joj poverovala.

U jednoj od mojih poseta apoteci gde sam kupovala nekoliko kutija čaja za doilje, apotekarka me je pitala zbog čega pijem toliko čaja. Predložila mi je da umesto čaja kupim Fitolat. Kupila, otišla kući i progutala dve tablete. Sutra isto dve. Treći dan sam se probudila sa nekim čudnim osećajem u grudima i u tom momentu još nisam znala šta se dešava. Dojila sam nekoliko puta tog dana, progutala još dve tablete i otišla na spvanje. Sutradan sam se probudila sa bolom u grudima. Bile su bolne i tvrde kao kamen! Nisam mogla da verujem! Moja beba je zadovoljno mljackala, a ja sam imala "mleka na izvoz"! Plakala sam od sreće. U narednim danima sam plakala svaki put kada sam osetila da mi nadolazi mleko. Nisam mogla da verujem da smo moja beba i ja pobedile i da sad konačno normalno sikimo!

Volim da dojim, to mi je divan osećaj, tako mi je nekako lepo i nežno. Moje drugarice kažu da nikada nisu videle da neka beba toliko voli da siki. Imamo 14 meseci i dalje imamo nekoliko podoja u toku dana i noći. Uveli smo već sve od čvrste hrane, lepo ručki i sigurno ne siki zato što je gladna. Siki zato što obe uživamo u tome. Drugarice su već počele da se šale da će moje dete, kada krene u školu, trčati na odmoru kući da siki, a ja uživam u svakom momentu sa svojim bebom i svakim novim danom dojenja.