/11 /11

Te noci pred spavanje pocele su neke blage kontrakcije, nisam mnogo obracala paznju  (iako sam prosla termin 9 dana ) jer sam par dana imala slicne lazne kontrakcije.Otisla sam da spavam ali sam jako lose spavala i cesto se budila bas zbog tih slabih bolova. Ujutru sam otisla na redovnu kontrolu CTG gde se nisu videle nikakve promene ali sam bila otvorena 3 prsta, rekla sam da imam blage kontrakcije ali da ne zelim da ostajem dok ne postanu one prave jake i doktorka me je pustila ali rekla da cu se ubrzo vratiti. Nisam zelela da provodim sate i sate lezeci u bolnici u iscekivanju ... taj dan  sam bila dosta aktivna mada sam se tesko kretala i konstantno imala blage kontrakcije....popodne su vec postajale jace...oko 15h sata sam legla da malo odmorim sa mojim muzem ali vec nisam mogla da zaspem od bola...rekoh idemo u bolnicu!
Primljena sam  oko16h , dok su me pripremale sestre su se nesto salile tako da sam bas bila raspolozena i  bas opustena...smestile su me u sobu na i prikopcale na CTG ... gledam na sat tek je 16:30h napolju prelep dan...
Kontrakcije su ceste ali  ne prejake..izdrzljive! Doktorka dolazi oko 18h  jos uvek otvorena samo 3 prsta...
Oko 19 h dolazi jedna sestra sa drugog odeljenja da me vidi , a doktorka kaze : Nece ona do jutra......!!!!
Odzvanja mi u glavi staaaaaaa...a bolovi vec postaju dosta jaki...Pitam : Mogu li dobiti nesto protiv bolova... one se samo nasmejale.... kazu:Ovo je najteze moras to da preguras!
Kako su sati odmicali, sate vise nisam pamtila samo sam pratila tu kazaljku i molila je da ide brze, gde je jutro?!
Negde oko 21-22h bolovi su postajali sve nesnosljiviji... a ja otvorena svega 4 prsta, doktorka vise nije dolazila samo je rekla da mi daju bensedin,sestra je sve ostalo obavljala... Cini mi se sad kad se setim da je do ponoci  sve nekako i islo ali od ponoci....
Bolovi su postali uzasni.. Izadjem u hodnik nigde nikoga....ni sestre ni doktora nikoga... malo kao da setam  bice mi lakse , a cini mi se bol ne prestaje ,  mislim sve sledeci necu izdrzati... sestra dodje s vremena na vreme da me obidje, ponavlja kako da predisem bol... u jednom momentu je vikala moje ime  da bih je cula jer od bola sam bila izbezumljena skoro da mi je doslo da pocupam kosu s glave!
Lako je dok su slabe kontrakcije kontrolisati disanje ,ali  sad vise neznam kako se zovem kad naidje bol... ne mogu vise ni da ustanem, pocne kontrakcija a ja se uvijam od bolova neznam ni da disem ni sta da radim sa sobom ..zovem sestru iz sveg glasa..... Seeestrooooo....
Pored mene jos jedna ceka svoju bebicu, kazem : Izvini ako sam te isprepadala ali nemogu vise to je jace od mene ..... dolazi sestra...
"Hocu li brzo..nemogu vise" ...pregleda me kaze mozda 5 prstiju ... Iskreno  od tolikih bolova vise se nesecam od 12 do 4 koliko puta sam  jauknula  sestroooo, jer sam stvarno u nekim momentima imala utisak da necu izdrzati sledeci .. slabo sam se otvarala a grlic nikako da omeksa sto je bio problem!
Oko 4 sata   kad se pojavila sestra vikala sam :"Molim te porodi me" ,pregledala me i rekla ajmo.... joj kako sam srecna bila...
Legla sam na porodjani sto, probusila mi je vodenjak i ona za trenutak negde ode...kad su poceli naponi....
"Sestrooooo" viknula sam, rekla mi je da se uhvatim za kaiseve i da guram na sledeci...ali snage nigde...izcrpeli me bolovi...
Posle 5 minuta dosla je i doktorka, jedna napon , drugi... dali mi kiseonik ... i onda sam osetila kako me seku...osecam kako mi se koza cepa...uhhhhh!
Samo sam cula:"Sad skupi svu snagu sto imas i guraj .... osecala sam se bez trunke snage ali sam znala da je sve blizu kraja i da moram da dam sve od sebe.... izasla glavica i dajem napon a imam osecaj da pucam na sve strane .. jedna sestra legla svom snagom na moj stomak ....zatvorila sam oci i  dajem od sebe  posledni atom snage....i eto je...moj mali andjelak.... kao da sve nestaje oko mene, ne osecam ni trunku bola, nista ..samo olaksanje i srecu ...i gledam mog malog andjela....  tako sam srecna! Ne osecam ni ranu  nista me vise ne boli ne razmisljam o sebi samo o mojoj lepoj bebici!
Napokon je tu, donose mi je i vidim naj lepsu bebu na svetu...moju Taru! Moju najlepsu srecicu!
Nakon sto su je okupali i sredili ostavili su je tu nadomak mene, gledam je i slusam kako place...srce malo! Dolazi doktorka da me usije... ali sad vise nista nije vazno ..moj andjeo je tu!