picquery.com

/11 /11

Da li ste često napete, iziritirane, uznemirene, pod stresom?

Da li često puknete bez razloga na decu, muža, prijatelje, saradnike?

Da li ste premorene u većini slučajeva, bez obzira na to koliko se odmarate?

Da li ste izgubile interesovanje za aktivnosti koje ste do skoro sa zadovoljstvom radile?

Da li imate potoškoće da brinete o svojoj deci, i da li vam se njihove potrebe ponekad čine preteranim?

Da li verujete da morate biti savršene?

Odgovorili ste sa DA na većinu pitanja, ali pre svega da ste stalno iscrpljene i umorne? Čestitamo!

Najverovatnije ste mama koja puca po šavovima lagano ali sigurno, odnosno prolazite kroz sindrom sagorevanja mame!

Sindrom sagorevanja (burnout) je stanje hronične iscrpljenosti i strasa čija je posledica smanjenje radnih sposobnosti ali i ličnog zadovoljstva urađenim. U današnje vreme, ako posmatramo zaposlene na različitim pozicijama, prisutno je u većoj ili manjoj meri gotovo kod svih – i kod lekara, i u prosveti, i kod prodavaca, zapravo na bilo kojoj poziciji, a uzrokovano i platom, i odnosom na poslu, uslovima rada.

Isto tako, sindrom sagorevanja je karakterističan i za roditelje, pre svega mame! I to bez obzira da li mama radi, ne radi ili radi od kuće… Mama kao mama, je svakako na udaru!

Biti mama je onaj “uzvišeni” posao: traje 24 sata bez odmora, prepun je zadataka, obaveza I odgovornosti. Posao mame je divan, najlepši, prepun izazova ali i iscrpljujuć! Maraton brige, nege, vaspitavanja, odgajanja malenih ljudi u odgovornu i kvalitetnu odraslu osobu.

Najistaknutiji znak potpuno sagorele mame je definitivno iscrpljenost!

Onaj osećaj kada ste svakodnevno toliko umorne preko dana, iako ste spavale bez buđenja celu noć. I to nije  ništa čudno za neke periode života, primera radi u prvim mesecima života, pa i tokom cele prve godine. Prosto, u novim situacijama iscrpljenost je očekivana. To je potpuno u redu.

Međutim, kod većine nas mama u današnje vreme, kada su očekivanja nas samih prevelika, perfekcionistička, stres i pritisak pod kojim smo svakodnevno dovodi do toga da na kraju budemo poput iseđene krpe.

Šta nam najčešće pokazuje da smo pred pucanjem?

Razdražljivost, umor, nedostatak produktivnosti (znate već…toliko biste toga htele, isplanirate, a na kraju stanete kao ukopane, bez da išta završite), nezaineresovanost za nekada važne aktivnosti, nedostatak motivacije, problem sa spavanjem, i konačno na momente vrlo neprijatan stav u odnosu na decu i muža (često praskanje bez razloga, gunđanje, zvocanje…kako vam volja)

Činjenica je da svakoj od nas naiđe neki ovakav period, ali ključ je u tome prepoznati koliko dugo nas ovakav period drži, a nakon toga naći uzrok i stati mu na put.

Meni se dešavalo da u nekom trenutku prosto to više nisam ja, da dođem do stadijuma da zbog svih obaveza prosto ne mogu više, nezadovoljna sam, umorna i bespomoćna. Pa sam krenula da pratim kako sve to izgleda : počinjem da pijem previše kafe tokom dana, stalno sam u grču da nešto neću stići, da sam nedovoljno sa decom, da imam još samo ovo da završim… a završi se time da postanem nepodnošljiva i sebi i svima oko sebe, ukopana u sred milion obaveza, na kraju potištena i kao vezana. Onda krenem da se osuđujem kako nisam onakva kakvom bih želela… I konačno krajnje anksiozna.

Srećom, našla sam načine da se izborim sa ovim osećajima, jer ipak niko od nas nije svemoguć, a čim pre se ova činjenica prihvati, prosto brže se nađe način.

• Za početak, nema mesta perfekcionizmu - Prosto je nemoguće, i ne slušam priče kako je tamo neka komšinica, tetka, mama .. žena, majka, kraljica. To ne postoji! Već je čisto foliranje i savršena slika za javnost.

• Napravila sam raspored aktivnosti koje moraju da se odrade, i to po prioritetima (mora tad, može kasnije, kad se i ako se stigne) i držim se toga. Zaista puna sudopera neće nigde, a dan brzo prelazi u noć, pa je šteta ne iskoristiti to sa decom napolju.

• Povećala sam aktivnosti koje podrazumevaju kako odmor tako i igru, u smislu da ne trčim više na pijacu vikendom rano, već se razvlačimo po krevetu svi skupa dok nam ne dosadi, pa onda lenjo i zadovoljno krećemo sa obavljanjem čega već. I da, gase se svi uređaji  kada smo svi skupa bilo da je radni dan ili vikend/odmor. Ne želim ometanja, ne želim posao van radnog vremena, ne želim da mi te trenutke mira bilo ko remeti.

• Sve više sam počela da posvećujem trenutke sebi, bez da osećam ikakvu grižu savesti. Prvo, deci ništa neće faliti ako nisam tu par sati, i tata im je dovoljno zabavan, sa druge strane tu su i bake, deke… A meni itekako znači tih par puna nedeljno da se resetujem, a zatim ponovo nosim sa svim zahtevima roditeljstva i životne svakodnevnice, ali sa dodatnom dozom pozitivne energije. Uostalom, uvek potvrđeno pravilo je da kada je mama ok, svi su ok. Zadovoljna i srećna mama, ali ne usiljeno i veštački srećna, već zaista srećna, srećna i porodica.

• I na kraju, ne odbijajte pomoć, što bliskih ljudi, što stručnjaka ( hvala veliko!) Nekada je i samo razgovor, onako iskren razgovor dovoljan da se shvati gde se greši.

Pucanje po šavovima se većini nas desi nekada, nama mamama i mnogo češće, ali kada se desi nemojte suditi sebi negativno i oštro. Ni jedna od nas nije neuspešna kao majka ako pukne s vremena na vreme. Umesto toga, volite sebe, budite samopouzdane i saosećajne prema sebi, budite sigurne u sebe, suočite se sa problemom kako biste napravile samo male promene koje će pomoći da se sve vrati u normalu.

Biti mama nije nešto što se podrazumeva, ima uspona i padova, biti mama je jedno veliko maratonsko putovanje, stoga brinite o sebi da biste mogle da brinete i o drugima.