Komšija pod plafonom ponekad, iznenada, poleti i samo komšinica Jolanda može da ga spusti.

/11 /11

Na krovu komšije Andreja kokoške su uredile sebi dom. Dopao im se pogled.  Izleglo se mnogo pilića i komšija Andrej svirao im je klavir, da lepše zaspu. Pilići su se rasuli po svetu. Jedni su profesori na univerzitetima, drugi su autoprevoznici, treći su lekari, jedna je čak postala poznata otorinolaringološkinja, a dva pileta su čuveni gangsteri. Kokoške sad dolaze da se greju kraj peći u dnevnoj sobi. A komšija Andrej im svira klavir.

A gospodin Antonelo živeo je u ulici koja nije bila ni najmanja ni najkraća, već, prosto, najuža. Najuža na svetu. Tom ulicom mogli su da prođu samo najmršaviji. I u zgradi da stanuju samo mršavci. Ako bi se neko u zgradi prejeo, morali su kroz prozor da ga spuste na glavnu ulicu, što je bila turistička atrakcija. Jednog dana, gospodin sa šljivom u ruci zaglavio se skidajući šešir, pozdravljajući gospođicu u mimohodu, koja mu je pomogla. Ali, šljiva je ispala. I izraslo je usko drvo s širokom krošnjom i davalo šljive od kojih su pravili kolač. I on je postao turistička atrakcija.

Komšija pod plafonom ponekad, iznenada, poleti i samo komšinica Jolanda može da ga spusti. Da mu se to ne bi desilo na ulici, dala mu je svog psa, da ga uvek dovede kući. A onda je komšija shvatio zašto mu se to dešava: svaki put kad pomisli na nju, on poleti. I onda se to desilo i njoj, Jolandi. I shvatili su da će, držeći se za ruke, jedno drugo zadržati na sigurnom.

Slikar želi da oslika svet i zato puno putuje. Pekarka voli džem od kajsije u krofnama. Jednom su razgovarali, ne zna se šta, prolazio je voz, pa se nije čulo. Ali su, nakon tog razgovora, slike postale najslađe na svetu.

Ispod mosta je plovio brod. Preko mosta je vozio tramvaj. Pored klupice trčala je devojka s repom. Prvi put.

Ispod mosta je trčao pored klupice s repom na tramvaj brod, vozio je preko mosta, preko devojke plovio.

Ispod mosta s repom pored broda s klupicom tramvaj na devojku s klupicom preko mosta, pljus!

Tada se kraj klupice iznenada našao gospodin s gitarom. Zasvirao je.

I...

Opet je pod mostom plovio brod. Preko mosta je vozio tramvaj. A pored klupice je trčala devojka s repom.

A jedna baka je slučajno pritisnula kvakicu koju je deka imao na džepu svoje košulje. Džep se otvorio i baka je pala deki u srce.

Kad se deka probudio, bake nije bilo nigde. Gde li je, pitao se. Kad je otkrio, shvatio je da mu iz jednog sasvim posebnog razloga veselo poskakuje srce otkako je baka upala u njega.

Čitajući ovu knjigu, čitaoci će:

- Uživati u specifičnom toku misli Petera Svetine i ilustracijama koje dopunjuju tekst.

- Razmišljati o nekim naizgled neverovatnim situacijama ili: šta bi bilo kad bi bilo moguće.

- Imati utisak da gledaju najsmešniji crtani film.

- Razmišljati o onome što je u životu zaista važno, spram onog što nikako nije.

Komšija pod plafonom za zajednička uživanja u čitanju.

O piscu:

Peter Svetina (1970 važi za jednog od najboljih slovenačkih pisaca za mlade, s prefinjenim osećajem da duhovite igrarije, spretno osmišljene i dobro poentirane priče pretoči u reči. Između ostalog, za dva svoje dela – Ropotarna i Kako zorijo ježevci – dobio je nagradu za najbolje književno delo za decu i mlade Večernica.

O ilustratoru:

Peter Škerl (1973) završio je Akademiju lepih umetnosti i dizajna u Ljubljani. Ilustruje slikovnice i knjige za mlade, a objavljuje svoje radove u dečjim magazinima.

O prevoditeljki:

Jelena Budimirović je književna i stručna prevoditeljka. Sa slovenačkog jezika prevela je brojne romane za odrasle i za decu. Diplomirala je u Beogradu, a magistrirala u Sloveniji. Doktorantkinja je na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde i radi kao asistentkinja za slovenački jezik.

Promo objava