/11 /11

Stručnjaci su jednoglasni kada je reč o izuzetnoj biološkoj raznovrsnosti rečnih i močvarnih ekosistema Dinarskog područja, međutim postoji i druga strana dobro očuvanih reka. Naime, vodene površine u našem regionu su pod sve većim pritiskom zbog izgradnje obaloutvrda, vađenja peska i šljunka iz korita, regulacije toka kao mera odbrane od poplava i izgradnje hidroelektrana. Prema poslednjim podacima, u regionu se planira izgradnja čak 2700 novih hidroelektrana, kako velikih, tako i malih. Time se ugrožava životni prostor brojnih životinjskih i biljnih vrsta, posebno endemskih, koje se teško prilagođavaju promenama u količini, brzini i temperaturi vode reke.

„Reke su naše najveće prirodno blago, obezbeđuju nam vodu za piće, ribu za jelo, šumu za ogrev, prijatnu klimu i čist vazduh. Ali isto tako, moramo biti svesni da smo mi ti koji negativno utičemo na naše reke, samim tim i na kvalitet naših života. Dakle, ako želimo imati dostupne sve resurse koje nam reka pruža, moramo dobro upravljati njima i čuvati ih od štetnih i neodrživih praksi“, rekla je povodom Svetskog dana voda, Irma Popović Dujmović iz WWF Adria.

Prema poslednjem izveštaju o stanju planete koji je napravio Svetski fond za prirodu, slatkovodne vrste su pod najvećim pritiskom i njihov broj je u poslednjih 50 godina pao za više od 70%. Intenzivnom regulacijom slatkovodnih ekosistema ne ugrožavamo samo njihove ekološke usluge koje su značajne za ljude i društvo, već ugrožavamo i opstanak brojnih životinjskih i biljnih vrsta.

„Nestankom plavnih područja znatno su smanjene i brojne usluge ekosistema kao što su smanjenje uticaja poplava, obezbeđivanje prirodnih resursa ili prečišćavanje vode. Zbog toga je WWF 2011. godine, sa brojnim drugim partnerima, započeo projekat obnove vlažnih staništa na području Dunava tokom koga su obnovljena staništa i ekološke funkcije bara Semenjača i Šarkanj  u  Gornjem Podunavlju, koji je jedno od zaštićenih područja u okviru “Evropskog Amazona”, budućeg UNESKO prekograničnog rezervata. Revitalizacija vlažnih staništa, pozitivno je uticala na zaštićene vrste ptica poput orla belorepana, patke crnke i brojnih vrsta čaplji“, izjavila je Duška Dimović, direktorka Svetskog fonda za prirodu u Srbiji. Takođe je dodala da je u toku 2016. godine planiran i nastavak aktivnosti i restauracija malog jezera i vlažnih livada na lokalitetu Široki rit na površini od 53 hektara.

WWF je prepoznao te pretnje i pre nekoliko godina pokrenuo program za zaštitu ključnih reka i močvara u regionu i to kroz zagovaranje razvoja održive hidroenergetike, uspostavljanje novih zaštićenih područja, projekte obnove reka i poplavnih područja, razvoj kampanja za podizanje svesti javnosti i podržavanje lokalnih udruženja, ali i uključivanje privatnog sektora u održivo upravljanje vodama.

Regionalna kampanja „Naše reke, naše blago!“ predstavila je najznačajnije i najlepše reke i močvare u regionu ali i koje su to pretnje s kojima se ove vodene površine suočavaju. Rad WWF Adria na očuvanju reka i močvara možete i dalje pratiti na adria.panda.org.

WWF je zajedno s partnerima 2016. godinu proglasio  „Godinom laste bregunice“. Ove izuzetne i veoma korisne ptice, čija jedna porodica dnevno pojede i do 10.000 komaraca, zavise od prirodnih reka i gnezde se na strmim obalama.

WWF – Svetski fond za prirodu:

WWF je jedna od najvećih, širom sveta priznatih nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima skoro pet miliona pristalica i aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da se zaustavi uništavanje životne sredine i stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu s prirodom putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje. www.panda.org/serbia