IZVORNA PORUKA: milia

I otišao je tata. Srećom, nije imao bolove zbog tumora. Bolele su noge i zglobovi zbog nekretanja i lekova. Jeo je do samog kraja. Otišao je mirno.
Svakog dana, evo 5 dana otkako je preminuo, razmišljam o njemu, prisećam se trenutaka kad je bio zdrav, a bio je do pre 6 meseci. I sada njega već nema!
Kakav je osećaj nemati oca? Usamljena sam mnogo više, drugačiji je svet kad su roditelji tu. Inače smo ga izgubili mnogo pre fizičke smrti. Mozak je organ gde živi sopstvo. Zaboravio je da piše, čita, razmišlja, orjentise se, izgubio emocije, ostala paralizovana desna strana, kratkotrajne memorije takodje nije bilo, funkcija povezivanja reči i govora, vid je slabio pa mislim da se i izgubio... sve osim sluha. Čini mi se da su i sećanja nestala, možda nas nije više ni poznavao. Kako bih znala kad ne govori? I nije lako kad čovek nestaje, ličnost i sopstvo zarobljeni i nestali u izdajnickom telu. Zato je tumor na mozgu tako zla bolest, oduzima sve dok je telo zdravo.
Svest i ovoj bolesti nije raširena, malo ko o tome zna. Nisam ni ja znala ni simptome ni lečenje, ni prognoze...

IZVORNA PORUKA: viking RR

Jeste videli ovo:

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/324140/Torlak-ce-biti-nosilac-dozvole-za-vakcinu-protiv-raka-pluca-do-oktobra-registracija

Izvinjavam, se ne mogu da napravim lep link, ne da mi sokoćalo