|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (04.09.-08.09.2019.) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.
Tiziana

Moj profil je dostupan samo određenoj grupi korisnika.

Imam 8 prijatelja
Koristiš pretraživač?
Prijatelji
Moj poslednji dnevnik
Secam se jutra kad sam saznala da sam prvi put trudna. Te srece,zebnje,pomesanih osecanja zbog onoga sta me ceka. Hocu li se plasiti porodjaja?Hocemo li uspeti da se snadjemo u svemu tome? Da li cu umeti da budem mama?I dalje se secam te noci kada je on resio da se rodi. Praznog hodnika u bolnici i sata koji kuca ti,tak,tik,tak,dok ja ne znam gde idem i sta me ceka. Secam se i tog ranog jutra kada je dosao na svet. Sve prolazi brzo, za 2-3h, lako,uz osmeh, naravno uz pomoc epidurala.Neponovljiv, neopisiv osecaj. Sve nekako magicno,nestvarno,kao da se desava nekom drugom. A ja sva bitna i vazna jer sam donela jedno malo bice na svet! A onda dolazak kuci i jedna zbunjenost onim sto nas je zadesilo. I u toj zbunjenosti prodje mesec,dva,tri, mi se dobro cak mogu reci odlicno snalazimo. Beba raste,pocinje da se smeje,sedi puzi,dolaze i zubici,sad vec stoji,kosica je porasla. Stize i prvi rodjendan i javlja se ogromna zelja da nasa beba dobije sestru ili brata.I nedugo zatim spoznaja da sam ponovo trudna.Ali ovog puta sreca pomesana sa nekim osecajem krivice da cemo izneveriti nase vec rodjeno dete.Izneveriti!? Zasto? Ne umem da kazem zasto,tek prvo sto sam mu rekla kad sam saznala da nosim jos jedno bice u sebi bilo je jedno veliko IZVINI. Sada mi to deluje smesno,pomalo budalasto, ali tada mi se to cinilo ispravnim. Prolaze meseci,stomak pupi,nas mali decak ce dobiti sestru.Ima li sta lepse? Ali i dalje stoji nedoumica da li cemo nasu novu bebu moci da volimo istom ljubavlju kojom volimo naseg malog decaka? Ljubavlju koja ne poznaje granice,ljubavlju koja prosto boli!? Dolazi i taj dan kada ce se nasa devojcica roditi. Ovog puta smo mi njoj malo pomogli da odluci kada ce se roditi, ali se ispostvlja da bi se ona sve jedno rodila malo kasnije tog dana. I opet sve prolazi brzo,lako i uz osmeh. Jos uvek osecam `miris` tog dana,vidim zrake sunca koji prodiru kroz prozor, u porodilistu je neka neopisivo posebna atmosfera. Moje malo zensko bice lici na svog brata.Vreme brzo prolazi,zaboravljamo koliko su bebe male kad se rode.Dani u porodilistu prolaze u razmisljanju o detetu koje je ostalo kod kuce. Da li pita za mene? Da li je ljuto?Hoce li me jednako voleti kada dodjem kuci sa bebom? Odgovor je hoce.Deca vole bezuslovno i iskreno. A odgovor na jos jedno pitanje gore postavljeno je DA,mocicemo podjednako da volimo i to novo bice koje je doslo na svet. Ljubav prema deci se ne deli, ljubav se jednostavno umnozava. Roditelj ima dovoljno ljubavi za stotinu dece!Prolaze meseci,ovoga puta mnogo brze nego prvi put,sve proleti za tren da covek pomisli da li je ova beba ikada imala jedan,dva,tri meseca...uskoro vise nece biti moja mala beba.Prodje neko vreme pa se puno toga zaboravi,ponesto se zapise,ali ono jedino cega se jasno secamo su ti dani kada su se nase bebe rodile. Secamo se svake reci,zvuka,mirisa,svakog osecaja,straha,srece,osmeha.Secamo se kise koja je tiho padala na lisce obliznjeg drveta ispod prozora sobe u kojoj smo se poradjale,secamo se urlika zena koje su na svet donosile svoje bebe u boxu pored nas,secamo se bolnickih spavacica i neljubaznih cistacica, secamo se zena sa kojima smo delile sobe,secamo se njihovih beba koje su sada isto vec pravi decaci...jednom recju SVEGA tog dana se secamo.Buduce mame - glavu gore,osmeh na lice.Prirodno je bojati se nepoznatog i laze svaka mama koja kaze da je otisla na porodjaj bez osecanja straha. Ali verujte nekome ko je rodio dvoje,a rodio bi jos stotinu samo da ponovo oset_i taj neponovljiv osecaj olaksanja,srece, ponosa i zadovoljstva kad ugledate to malo sivo savrseno smezurano bice koje ce postati predivan decak ili devojcica.

19
7
Click Here