Kao roditelj troje dece, često sam u žurbi i lako se izgubim u obavezama, ali uvek pazim na one dragocene trenutke kada oni zarone u svet mašte. Bilo da se radi o zidanju zamka od jastuka, izmišljanju priča za igračke ili slikanju duginim bojama po papiru, meni ne promiče ta njihova potreba za stvaranjem i istraživanjem.

Ti trenuci su za mene dragoceni, jer vidim kako se njegov um razvija i kako uče da rešavaju probleme na kreativan način. To su trenuci kada se povežemo na poseban način i kada i ja mogu da se prepustim i ponovo budem dete. Znam da kroz igru i maštu uče najvažnije životne lekcije i zato se trudim da im uvek obezbedim prostor i vreme za takve aktivnosti. To je ono što mi nikada ne promiče - ta iskonska radost i sloboda stvaranja.

Na ovoj slici je moj najmlađi sin u ulozi pilota letelice koju smo zajedno napravili.