Tata je spreman za treću smenu. Jovan ga grli i moli da ne ide na posao. Objašnjavam mu da tata mora da radi da bi mogao da mu kupi keks i dinosauruse, koje obožava. Kaže kako mu ne trebaju ni keks ni dinosaurusi (samo da tata ostane kući sa njim). Tuga mu se ogleda duboko u očima svaki put kad tati otvaramo kapiju i ispraćamo ga na posao. Mama vidi razliku u sinovom pogledu i onog momenta kad uoči tatu koji se umoran vraća kući i širi ruke kako bi svog dugo čekanog jedinca primio u zagrljaj. Ljubav i privrženost koja se rečima ne može opisati.