Dok smo sedeli na klupi, Razdragano, duvajući maslačak trčala je oko nas Una, smejući se… Nasmejao sam se i ja, glasno, iako sam u pogledu prolaznika pored sebe osetio prodor misli - Čemu li se smeje ova Budala !? - i bio sam sretan na tren…Baš je Una, huk vode, morskih talasa ,učinili letovanje nezaboravnim za mene…
Ljudi ulaze u naše živote, izlaze iz njih sa tragom ili bez, ljude zaboravljamo - to je u ljudskoj prirodi…možda…ali trenutke provedene sa porodicom -nikada - bar ja…. Za Vas ne znam...