„Dobar dan svima, javlja vam se beba Oli. Ubodno se smestite kako bih vam ispričao do sada neispričanu priču. Molim vas da sve što čujete, čuvate samo za sebe, jer je ovo naročito povreljiva misija, potraga za skivenim morskim blagom.

O moru nisam mnogo čuo dok sam bio u kapsuli u kojoj sam se nalazio pre sletanja u zemaljsku bazu prošlog oktobra, mada kruže nekakve neproverene glasine da sam u tom „moru“ već bio sa sve tom kapsulom. Kako se toga ne sećam eventualno postojanje mogućnosti da se takav događaj odigrao, ostaje irelevantno za sadašnju misiju. U svemirskom brodu na četiri točka, u posebnom kalupu izađenom za moje lične potrebe, kretao sam se ka zemaljskom područiju prepunom morskih blaga, koji laici u ovom poslu zovu Grčka. Budnim okom sam pratio sve objekte koji su velikom brzinom prolazili pored mene dok sam tako mirno sedeo u svom kalupu.

Po dolasku na teritoriju posmatrao sam pomno sve potencijalne istraživače, ne bi li pronašao nekog kosmonauta špijuna koji bi pratio moje puteve i blago odneo u drugu galaksiju. Ruku na srce bilo je dosta sumnjivih, ali nisam našao dokaz da neko od njih ima takve skrivene namere. Asistenti su bili prilično dosadni i činilo se kao da je njihova misija da ratuju protiv žutog okruglog neprijatelja koji se nalazio iznad nas, ako me pitate zašto su me toliko krili od njega ne bih vam znao reći, jer u bazi nisam bio prethodno obavešten da je žuti neprijatelj toliko opasan. Uglavnom oni su umesto da pomažu, u mnogome otežavali moju misiju, jer su me stalno krili od žutog napadača koji je nekako nigde i svuda oko nas, te zbog ovakovog ponašajanja razmišljam da ih čak i ne vodim na sledeću misiju, a ako to ipak učinim moraću da zavedem red među asistentima. Uglavnom kada god sam imao prilke da pohitam ka morskim dubinama ili peščanim prostranstvima, bio sam u nekakvom nevidljivom oklopu, koji je služio da me niko ne vidi. Iskren da budem, ne verujem previše da je to razlog što su mi nanosili neviljivi oklop svuda po telu. Mislim da su mi ga nanosili na kožu zbog onog žutog napadača, ali sam morao da prihvatim da je cilj ipak bila diskrecija, da se neprimećen krećem teritorijom.


Srećom, upoznao sam još dve istraživačice, sa kojima sam šifrovano razmenjivao mišljenja o tome gde se morsko blago nalazi. Jedna od njih smarala je da se blago krije u pesku pored obale, dok je druga bila ubeđena da se moram zaputiti put morskih dubina. Kako je bilo nemoguće da istražim ta područija, jer izgleda nisam bio dovoljno spreman, rešio sam da ostatak misije provedem u pripremi za novu misiju. Rešio sam da isprobam nekakve čudne rupičaste krevete na pesku. Primetio sam da asistenti i svi koji su veliki kao oni provode mnogo vremena na njima i često se prevrću. Delovali su vrlo čudno i to sam svakako morao da isprobam. I dalje mi nije jasno šta rade tu, krevet ko krevet. Pokušao sam da osetim ukus peska, ali asistenti su me i u tome sprečili.

Ta teritorija, naročito mi se svidela zbog ukusne hrane sa pojačanim ukusom tikvice koju najviše volim da jedem. Asistenti su se zaista trudili da mi kuvaju svakodnevno kako bih imao snage za misiju i na tome sam im zahvalan.

Sve u svemu ostatak boravka na teritoriji proveo sam užvajući manje nego istraživajući. Ipak po povratku u bazu počeo sam danonoćno da se spremam za novu misiju u kojoj moram biti spremniji. Što se asistenta tiče o njima sam pričao sa šefom istraživača. Ukoliko rešim da ih ponovo povedem, ove ili naredne godine, moraju prethodno proći dodatni kurs „kako ne ometati istraživača u istraživanju“. Moraju biti spremni za ono što ih uskoro čeka, jer ja na sledećoj misiji ne planiram više da mirujem, hihihi......."

Vaš Oliver