Sunce nas je probudilo rano. Ti si osetio dašak vetra sa otvorene terase i bliže se privukao uz mene, šapnuo mi tiho: Hajde da budimo tatu! U sledećem trenutku, eto nas na pesku, plaža je još usamljena, jer je rano prepodne. Ti u plavom šorcu nosiš ponosno svoj pribor za građenje kula od peska, a tata namešta suncobran.

Volim kada pobediš svoj strah i sedneš tih uz ivicu morske vode, a svaka plima ti zagolica nožice. Vruć pesak ti dira stopalca, a ti onda nasmejan vičeš: Mama, volim kad sam bos! Oh, kako se tada slatko smeješ.

Srećna sam kada čujem taj slatki zvuk, tu muziku za moje uši. Drago mi je da je plaža pusta, jer sebično čuvaj taj smeh samo za nas.