Od kad sam postala mama, moj dan počinje kafom koju ne popijem i tuširanjem koje planiram već tri dana. Stižem da nahranim bebu, obrišem prosuto, napravim pire, obrišem ponovo, i sve to dok pevam "Ide maca oko tebe". Usput kuckam poruke jednom prstom, pravim spisak za kupovinu u glavi i pokušavam da se setim kad sam poslednji put oprala kosu.

Postižem da budem mama, kuvar, veš-mašina, terapeut i animator, sve u jednom. Nekad i zombi. Ali ono što najviše postižem jeste da budem tu za svoju bebu – sa osmehom, bez filtera i sa Sebamed kremicom pri ruci. Jer ako je koža osetljiva, a mama u haosu – bitno je da je bar jedno pod kontrolom!

Zašto sve to radim? Zato što jedno "Mamaaa!" briše umor, a jedan dečji osmeh briše svaku dilemu – i svaki trag neispavanosti. Ili bar skoro svaki.