Ponekad se osećam kao samohrana mama, a da to nisam. Sve je na meni, probuditi dete za školu, spremiti sebe i nju, a onda najteži deo, buđenje bebe, koju onako usnulu i toplu stavljam u kolica jer i ona ide s nama. Po povratku spremanje ručka dok skupljam igračke po podu i usisavam, sve to, koliko beba dozvoli. Iz dana u dan, sve na mene čeka ali neka sačeka, jer biti mama je dovoljno, bar za danas! 😉❤️