"Kako sve stižem, sve postižem i zašto nikako"

Pitaš me kako sve stižem? Ne stižem.
Pitaš kako sve postižem? Nikako.
Ali evo me, živim, dišem, dete je sito (valjda), muž zna gde su mu čarape (uglavnom), i ja sam uspela da popijem kafu dok je još topla… juče.

Biti mama danas je kao da si CEO jedne haotične, ali jako slatke firme. Dan počinje zvukom budilnika koji ignorišem dok mi neko ne skoči na glavu sa pitanjem "Gde je moj zeleni dinosaurus?" Tada kreće akcija: doručak, pelene, vrtić, posao, kuća, ručak, veš, email, još veša, pa "Mamaaaa, gledaj me!" u kombinaciji sa "Zaboravila si zakazati zubara."

U nekoj paralelnoj realnosti, ja sam žena koja meditira svako jutro, ima isplanirane obroke za celu nedelju i koristi planer. U stvarnosti, plan mi je da ne zaspim dok spremam večeru i da ne zaboravim dete u parku.

Ali znate šta? I to je uspeh. Nismo rođene da budemo savršene. Rođene smo da volimo, brinemo, padamo i ustajemo — sve sa punim srcem i podočnjacima. Zato kada mi neko kaže "Ne znam kako sve stižeš", nasmejem se. Jer odgovor je jednostavan: ne stižem sve — samo biram šta mi je najvažnije. A to najvažnije obično trči ka meni s osmehom i čokoladom na bradi.