Moj dan počinje kafom i molitvom – da niko ne povrati, ne prospe, ne izgubi papuče i da svi stignemo gde treba sa istim brojem dece kao juče. Na poslu glumim odraslu osobu, kod kuće sam kuvarica, sudija i animatorka. Veče završavam uz veš koji se sam ne pegla i misao: "Sutra ću se više odmoriti"... već osmu godinu. Tajna opstanka? Mnogo smeha, malo samosažaljenja i Sebamed u kupatilu – jer ako već ne stižem da se naspavam, da bar izgledam kao da jesam.