Svako veče ležem sa obećanjem da ću sutra bolje i organizovanije početi dan. I krene dan lepo, prvih 15 min... Posle toga svaki minut proleti brzinom svetlosti, kafa je hladna, mrve na podu mi se smeškaju, opran veš skoro do plafona stigao, sudovi kao da je vojska u kuci a ne nas petoro... Spremim decu, ispratim u skolu, na brzinu zamaskiram, sredim i popijem gutljaj one hladne kafe i krenem na posao da se odmorim... Opet nisam stigla nista, opet nisam organizovala dan... Opet sam sve stigla a nisam stigla nista...