Mama sam jednog decaka od 8 meseci. Zahtevna beba, uglavnom sama se snalazim za sve oko njega, mislim da kako dete raste tako i raste i majka zajedno sa njim. Tesko je, neispavanost, nervoza, sve je teze, svaki dan, ali sve je lepse.I ne smeta mi ni kad mi kažu imas podocnjake, daj uredi se malo, ali ja sam njemu najlepša na svetu, tim okicama i tom pogledu. Svaki dan je muka, ali i nauka, mnogo napredujes i mnogo sazrevas. Na kraju svakog dana bitan je taj jedan osmeh to jedno milo lice, sve ostalo se da srediti i popraviti, msm na kucu u haosu, nervoznog muza i neuredne mame.Pozdrav od mene, ps:zbunjene mame.