Jutro mi zapocinje pogledom bebe koja kao da je spavala 15h u kontinuitetu, a ne da se okretala cele noci kao na ringispilu. Onda trenuci mazenja a zatim borbe koja ce pobediti kod promene pelena ona koja bezi, ili ja koja pokusavam da spustim noge i glavu dole. Sledi dorucak, tu tamanimo sve redom u fazi smo pokusaja da jede sama, pa hrane na podu koliko i u zeludcu. Citamo, izlazimo u parkic, uzimamo loptu svakom decaku iako je devojcica…napokon za vreme njene dremke mama uspe da popije kafu na miru, kad ono po hodnicima druga deca prave buku i onda krece nase ponovno budjenje. Srecom tata nam stize s posla i onda jedemo zajedno za stolom, ona uzima pribor i brljavi po svim tanjirima i serpama jer je kod tate sve dozvoljeno. O ciscenju kuce ne govorim, ja sklonim igracku koja ceo dan stoji na podu a onda se ona u tom trenutku seti da joj je bas ta i potrebna. Kad se okupa, taman pomislim cista je i mirisljava kad ono jos uvijena u peskir me doceka upiskana…ali tesim se uskoro ce pesmica neka i krevet.
Legnem, kao najumornija a s druge strane najsrecnija zena, jer sta mi vise treba.. imam sve kad nju zagrlim, a ovaj haos…prezivecu, i onako ga prave najsladje rukoce na svetu ❤️
Evina mama