Ni slučajno sve ne stižem, a još manje sve postižem, ali se držim toga da obavim najvažnije, pa redom manje bitne stvari. Potom se uveče setim da sam nešto bitno zaboravila, to ide na vrh spiska za sutra... nekada sam mislila da ću se sabrati kad deca porastu, ali sam onda rodila treće dete sa 39 godina i shvatila da se nikad neću sabrati, i tada sam prestala da brinem o stizanju i postizanju!