Od sunčanog jutra do tamne noći,
stalno sebe pitam:” Da li ću moći?”
U ovome sam nova i tu nije kraj,
iako znam da imam svoj mali raj.
Moja doza sreće, moja mala beba
vriskom i osmehom kaže šta joj treba.
Red sisanja, presvlačenja i pelena,
uspavanki, suza i vika malena.
Taman bebi bude sve potaman,
stiže moj muž (prvenac) uveliko pospan.
Red ručka, pranja i peglanja,
smeha, buke i po nekog nja nja.
Sve to stignem ja i postignem,
zato svoju negu, odmor i san izbegnem.
Da je teško jeste i prava je muka,
bude često haosa i prava buka.
Sve to se sredi i život je strava
kada mali andjeo pokraj vas spava.
Da, sve stižem i bude ludilo,
eto ga alarm, dete se probudilo!
Pogledam iza sebe, svuda je lom,
ipak imam svetlo i ljubav u domu svom.