Sve stižem jer imam srce koje kuca u ritmu bebinog daha, ruke koje grle i kad su umorne, i oči koje vide čudo u haosu. Sve postižem jer sam roditelj –superheroj bez plašta, sa podočnjacima umesto medalja. A zašto nikako? Zato što sam naučila da ‘nikako’ ne postoji kad je ljubav pokretač. Roditeljstvo nije balans, to je ples u pidžami, s flašicom u ruci, uz osmeh koji ne zna za umor.