Sve stižem – dok balansiram flašicu, pelenu i hladnu kafu kao olimpijsku disciplinu. Sve postižem – jer sam naučila da se snaga ne meri mišićima, već brojem uspavanih beba i neisplakanih suza. A zašto nikako? Jer sam roditelj. A roditelj ne stigne da bude samo jedno – roditelj je kuvar, psiholog, pevač, nosač, jastuk i čitav svemir. Nikako? Ne postoji kad ti srce trči maraton i peva uspavanku u istom dahu