Kad sam postala mama prvi put , učila sam o roditeljstvu , bebama , životu sa bebom ... Učila me je moja ćerka kako da budem najbolja verzija sebe ... Kako da postanem prava MAMA... Kako je prošla prva godinica , suprug i ona su mi bili najveća podrška na svetu u cilju koji mi je u poslovnom bio jednako važan koliko i roditeljstvo u privatnom - a to je anestezija ... Nisam verovala da ću uspeti , ali jesam ... I eto , 5 godina kasnije , kad izađem sa posla , ponosna sam mama devojčice za koju kažem da mi je dar od Boga za sve dobro što sam činila u životu , kad uđem kroz vrata klinike i prođem kroz vrata operacionog bloka , u očima ljudi sam "ona osoba koja će ih uspavati " ... I zato , ovo što sam sada dugujem isključivo ćerki i suprugu jer bez njih nikada to ne bih postigla ! I u dugim noćnim dežurstvima , neretko se iskradem iz sale da je na kameri poljubim za laku noć... Ali zato , kad se dežurstvo završi , sav svemir vremena imam za njih dvoje ... Kada skinem uniformu , tada sam majka , domaćica , supruga , uprljana brašnom , kose nevešto vezane , u preširokoj majici i sa osmehom na licu... I nema umora , tu je samo sreća što smo zajedno ❤️❤️❤️