Kako sve stižem?
Tako što imam šefa koji ne zna za radno vreme, ima 2 i po godine i upravlja samnom uz pomoć rečenica:
„Mama, ne to!“ „Mama, sad hoću!“ „Mama, upišio sam se... šalim se!“
Stižem da obrišem, skuvam, operem, izgrlim i još se smejem jer... to je život sa dvogodišnjakom – zabavan haos!

Postižem sve jer sam razvila veštine nindže – hodam po sobi bez da škripne pod, menjam pelenu za 6 sekundi i prepoznam vrstu plača na prvi ton.

A zašto nikako?
Jer dok pišem ovaj tekst, on mi sedi u krilu, jede keks, peva pesmu iz crtaća, i pokušava da mi obriše nos maramicom.
Zato. Nikako. I istovremeno – najbolje na svetu.

Jer ja ne postižem da sve bude savršeno – postižem da on bude srećan. A to je, za mene, najveća pobeda.