Mama sam bliznakinja koje sada imaju 9 godina. Kako sam izdržala, ne pitajte. Bile su plačljive, maze, tad sam "padala". Dizao me osmeh, pesma, ples. A one su se smejale. Sadasu u školi kojoj radim. Vozim 34km i uz mene su. Kući učimo i igramo se zajedno. Idu na aktivnosti (karate i muzička škola) muž ih vodi, ali ja trpim i uspehe i neuspehe. "Padam" i ustajem ali opstajem. Dobra organizacija mi čini dobro, ali ne može se sve planirati. Naročito njihove emocije. Ali naći ćemo način i za to. Jer ljubav je vidilja