Kažu da je reč "mama" imenica koja nema zamenicu. I zaista je tako. Niko ne može biti toliko posvećen. Posvećen svemu oko sebe, a sebi najmanje. A u stvari, baš tako rasteš i ti. Nadograđuješ sebe a nisi toga ni svesna, jer nemaš kad to da primetiš. Balansiraš stalno u nekom haosu i na kraju dana više ne znaš koliko si samo stvari uradila ni kako si postigla. U jednom trenutku te grize savest ako si previše radila po kući a manje se posvetila deci, a u sledećem jer si se posvetila deci a znaš šta sve čeka na tebe. Milion pitanja postaviš sebi u toku dana.. Da li sam ovo mogla drugačije, da li sam puno vikala.. Često si frustrirana.. Ali, sve to prođe.. Nekako sve uvek dođe na svoje. Kockice se uvek slože. I onda shvatiš da je mama = superheroj. Mama može sve. Ti možeš sve! I odlično to radiš. A i ako nešto ne možeš, trenutno ti se ne da, pusti.. Neće se srušiti svet. Daj sebi oduška. Smej se sa svojom decom. Samo su jednom mali. A vreme leti. Sve se postigne onda kada shvatiš da ne moraš sve i da si u svemu što roditeljstvo nosi, važna i ti.