Sve stižem i postižem.Da,upravo tako.Na to mislim što se tiče moje ćerke,tinejdžerke.Ponosna sam mama zlatne devojčice i zato mi ništa nije teško.A znate kako sve stižem?Tako što,prvo završim sve što treba da bi moje dete bilo zadovoljno,a to podrazumeva da joj uvek bude ispeglana garderoba,da joj pripremim ono što voli da jede i omiljenu poslasticu,e onda ostalo što uspem tokom dana-uspela sam,a ako ne,odlažem za kasnije,a uglavnom postignem.Svakog dana razgovaramo o dešavanju u školi,o životu.Odlazimo zajedno u šoping,šetnju.Činim sve kako bi ona bila srećna i zadovoljna.Na prvom mestu mi je dete,moja sreća najveća i nema ničeg dražeg od njenog zagrljaja,poljupca i onog"Mama,volim te".Zbog nje živim i dišem,zbog nje postojim,jer je neizmerno volim.Majka nikad umorna nije,jer dete joj je najvažnije.Svaki trenutak proveden sa njom u srcu nosim,to je moja kćerka,njome se ponosim.Ništa mi teško nije,jer je ona smisao života mog,šta bih ja bez bića tog?Sve stižem,postižem,jer sam navikla da rasporedim obaveze svoje i tako uvek imam vremena za dete moje.Deca su naše najveće blago,zbog njih su mame snažne i jake,zato su im sve obaveze lake.I kad sam umorna ispunjavam želje detetu svom,jer ona je najdraže biće u srcu mom.❤️