Bas sve stizem i sve postizem bas onda kada mislim da nemam vise snage,da dalje ne mogu da su mi.dani pusti kao pustinja...Ee bas tada,desi se nesto...Ne znam odakle i ne znam kako i kada,kao da mi snaga padme sa neba i onda i ono nemoguce postaje moguce,i naravno vec duze vreme spremamo rucak tako sto jedan mali zvrk cvrci uz moje noge a drugi naravno zakopcan za mene kao mali majmuncic,a treci ee to je tek prica za sebe naravno igra se dok ova dva daju sve od sebe da mi svaki korak moga posla po kuci olaksaju.Aa da ne pricam kad se uspavaju pa to se juri 200 na sat i taman kad zavrsim sve sednem da popijem kafu mogu samo.da cujem kmeeeee i nista od kafe...Za putovanja da ne pricam,dok sve sredim spremim obucem i taman se nadamo krenuli smo,kad se okrenem jedno se upiskilo drugo uprljalo a trece hoce sok🫣Oo dragi Boze lude majke s ludom decom,i tako...Sve stizem sve postizem,tim tempom vec 5 godine i sa 3 mala zvrka,i stalno se pitam kako i do kada imali li ovome kraju ali kad si roditelj tom poslu nema kraja...