Kako sve stižem? Pa jednostavno — ne spavam, ne sedam i dišem na škrge! Moj dan počinje kad i sunce, ali za razliku od sunca, ja se ne ugasim do ponoći. Dok jednom rukom peglam košulju, drugom hvatam dete koje pokušava da "napravi supu" od plastelina. Posao? Naravno da stižem! Sve dok ne uključim kameru na Zoom sastanku i neko u pozadini ne viče: "Mama, gde su gaće?!"

Tajna uspeha? Ironija, kafa u termosu i sposobnost da u pet minuta operem sudove, sredim mejlove i rešim egzistencijalnu krizu ("Šta ćemo za ručak?"). Nekad stignem sve, nekad ne stignem ni da zavežem pertlu… ali bitno je da sam tu, prisutna, nasmejana (ili bar ne plačem više od 2x dnevno).

Zašto nikako ne stižem sve? Jer nisam WiFi da radim svuda i uvek! Ali naučila sam- nije poenta da sve bude savršeno, već da svako ima čisto rublje, bar jedan obrok i mamu koja miriše lepo. Jer ako već ne mogu sve, mogu makar da blistam dok pokušavam!