Evo jedan naš sasvim običan dan. Ustajemo, deca naspavana ja nikako.
Dok jedan viče hoću da jedem, drugi viče hoće cuclu, treća hoće mleko. Onda kreće skidanje pidžame, dok ih obučem sat vremena prodje. Jedan beži tamo drugi ovamo. Čim doručkuju, pustim im pesmice ili ih ostavim na krevet da se igraju dok ja pospremim. Sudovi ostaju neoprani dok ne zaspe popodne. Čim zaspe, to je trčanje po kući. 😂 I uspem sve jedino kad spavaju. I taman kad sve završim oni ustaju, i onda sve ispočetka. A da ne pričamo tek kad dodje vreme za kupanje, jednog okupaš oblačiš drugi beži iz kade, treća plače hoće i ona. E sad zašto ne stižem.. Ne zato što su nekad dobri nekad ne, već zato što jednostavno nekad nemam snage da se pokrenem od nespavanja, od vikanja nemoj ovo, nemoj ono, pazi tamo... I sve isto svaki dan. Mnogo puta ostavim sve i tek kad deca uveče zaspe onda sve generalno ispočetka. Ali eto, to je život jedne majke.