Oči su mi pune suza, u grudima osećam pritisak kao da mi neko od sto kg sedi, ruke mi se tresu, noge otečene i bolne, u glavi mi se vrti ...diši lagano prošlo je... odzvanja mi misao u glavi ...moglo je da bude još gore. Ustajem sa škripavog kreveta i povlačim spavaćicu od kartona koja visi na meni i okreće se oko dela gde mi je nekada bio struk. Prilazim mu i ćutke ga gledam, upijam svaki pregib na telu, osluškujem disanje , brojim prstiće. Potvrđujem... on je vredan svega, neki divan osećaj struji mi telom. Otvara sanjive okice, pomislim sad je vreme sigurno je gladan ...hoće li znati !? Mnogo je vremena prošlo, čudno je ..uh malo boli ..iztrpeću. To je mali čovek, moj mali čovek, deo mene koji sada i zavisi od mene ..uh ...nema veze neka boli njemu je to potrebno, moje mleko je njegov najbitniji početak, eliksir života, snage ...to je ono što će mu značiti za celi život. Smejuši se, sviđa mu se gleda me ...vredan je svake moje boli. Ispunjuje me pomešan osećaj sreće, bola, tuge, straha ..niz lice mi se skotrlja suza, sa grudima ispusti uzdah ... trećerotka kakvo je to ponašanje pred bebom bože svašta jer znaš da ona to sve oseća ..prekinuo me je duboki glas jako ljubazne sestre sa odeljenja ...