Ja sam dobila blizance dva dečaka sa 17 godina, nisam znala baš kako ide to sa dojenjem i da li imam dovoljno mleka. Porodila sam se carski rezom i nisam mogla odmah da ih vidim niti da dojim. Nakon par dana sam dojila prvu bebu, sestra mi pokazala u bolnici kako treba da držim dojku i bebu da bih počeo da sisa. Bilo znači neverovatno lep osećaj, naravno malo čudno jer sam postala mlada mama 2 princa. Druga beba mi je bila u inkubatoru pa nisam mogla da ga dojim kao prvu bebu, njemu sam se izmazala u flaši i davala da pije, ni dohranu obema bebama. Nakon 10 dana dojila sam 2. bebu i bilo je malo žalostivo jer je bio dosta manji i sitniji, bilo je prijatno sa obe bebe dojenje do njihove 1. godine. 3. dete dam dojila do 2. godine, isto dečaka ali je bio dosta krupniji i dodavao dobro, već sam znala kako treba da se doji beba, ali opet sa svakim detetom, sve su trenuci lepši i drugačiji. 4. dete je moja jedina devojčica koju sam dojila isto do 2 godine, sa njom mi je bilo posebno dojenje jer je moja malena princezica. 5. dete evo još dojim i iako jede jer ima skoro 2 godine i sa njim mi je još lepo kada ga dojim, neki trenuci su nam posebni, mama sa bebom, posebno čarobno.. Ja sam za dojenje bebe jer to je najlepši period i dodir između majke i deteta.