Upornost i istrajnost su jedne od mojih najdiminantnijih osobina koje su pobedile u borbi da moja nasmejana beba dobije mamino mleko uprkos svim preprekama. Za vreme trudnoće posećivala sam razne škole za trudnice i predavanja. Slušajući o dojenju moram priznati da sam pomislila da svi predavači malo preteruju i da će dojenje sigurno doći kao nešto prirodno i lako. Međutim, nakon teškog porođaja, gubitka krvi i hemoglobina 68, nije bilo lako započeti ovaj važan zadatak. Mama, sestra i drugarice su pisale obavezno doji, ja se trudila, mleka nije bilo, nisam znala šta treba da radim, sestre za laktaciju prođu kad beba nije tu i daju neke brze teoretske savete. Međutim, malo-pomalo i uspela sam. Kod kuće se borba nastavila jer mleka nije bilo previše, beba gladna, slabo napreduje ali moji rogovi su pobedili i nisam odustajala tako da je moja predivna beba dojena i na taj način dobila imunitet i svu ljubav i maženje koje idu uz ovaj predivan čin. Svako ko kaže da je lako i jednostavno, na neki način obeshrabruje prestrašene mlade mame ali na pitanje da li vredi jasan je odgovor-"da, vredi!" Probudite bika u sebi. Srećno😀