16.09.2020 u 14:23 sam ugledala svog anđela, moju ćerku Milicu. Porođaj je trebao biti prirodan, a završio se hitnim carskim rezom. Dolazi glavna sestra u porodilištu posle 3 sata i donosi mi bebu na prvi podoj, a ja sam je uplašeno pitala da li ja imam mleka, gde je ona stisnula moju dojku i mleko je krenulo.

Najsrećnija sam bila. Mislila sam da je lako, međutim u početku baš su bile muke, beba je non-stop spavala, jedva sam uspevala da se okrenem na stranu da dam bebi da doji, stalno sam tražila pomoć, kada smo došli kući sve je bilo drugačije, moja beba je počela sama lepo da hvata dojku.

Evo sada puni 7 meseci, kada je stavim na dojku kada počne da doji, kroz mene prođe tolika sreća i ljubav.

Dok je beba još u stomaku povezani smo pupčanom vrpcom, a kada beba dođe na svet onda smo vezani dojkom.