Na svet si došla mila moja bez cilja plana i organizacije i totalno ludo i neočekivano. Mamino sunce života kad sam se najmanje nadala i mislila da u meni snage a ni volje za, materinstvo po treći put ne postoji. Nisam sebi davala čak ni minimalne šanse da verujem da ja to zaista mogu. Onda si ti resila da mi u život doneses neopisivu radost i snagu i pokažeš i dokažeš da u meni itekako snage ima. Za more ljubavi za porušene planine zbog tebe i borbe da te bar u prva tri meseca života dojim. A ljubav koju sam osećala dok sam te na grudima držala i hranila možda neću uspeti da rečima opišem, ali pokušaću da bar delom iskaže emocije rečima. Prvi dan tvog života donose te meni na podoj. Malena sanjiva moja mrva malena hvataš dojku kao da si se na njoj i rodila. Sve je neopisivo divno i lako. I da zapitaj se tada da li će sve i ostati ovako lako. Život ne bi bio život kada ne bi pomrsio konce sreći kada je ona dostigla svoj vrhunac. Drugog dana odnose te od mene, bukvalno sa mojih grudi te uzimaju ne vraćaju te satima. Dogodio se incident dok te je doktorka pregledala. Morala si hitno na poluintezivnu. Odneli su te, ali ja nisam prestala da se borim da ti moje mleko bude hrana i da te, što pre na svoje grudi vratim. I uspela sam. Moja nada vera i ljubav su te vratile na moje grudi prelepa devojčice moja. I opet sam, letela do zvezda i nazad i opet si mi dala krila. I svakog sata i dana vraćala si spokoj i mir mojoj duši dok sam te gledala kako na mojim grudima uživaš zadovoljno a ja, o da ja te dojim.