Evo jedne priče: Jednog popodneva u Beogradu, tačnije 21. maja 2020 godine, dok se u porodilištu Narodni front mame pripremaju da doje svoje bebe, moju bebu niko ne donosi. Gledam tako i pitam svakog ko naiđe, gde je moja princeza? Niko ne odgovara. Pozivaju me tek sutradan da dođem da je upoznam. Ulazim u prostoriju gde je pored još 30 beba, ugledam kako plače i traži me. Neonatolog mi je daje u ruke da oseti moj dodir, a meni kreće mleko niz grudi tog sekunda. Uzela je moje mleko (kolostrum) prebacila u injekciju i nahranila princezu. Narednih sat vremena su mi dozvolili da je držim u rukama dok prima terapiju. Izmlazavala sam mleko na 3 sata i nosila im da joj daju da ozdravi i posle sedam dana je mleko učinilo čudo. Sada princeza ima 11 meseci i 10 kg zahvaljujući dojenju. Nije mi teško da ustanem uveče ni u bilo koje doba dana. Nije mi teško da u sred grada ili usred gužve podojim svoje dete jer to je naša povezanost, komunikacija i ljubav.❤️To je naš svet ❤️