Moja devojčica se rodila u martu 2020. god sa TT 2900g, već prvu noć u porodilištu svi su je zapamtili. Dobila je epitet najmanje i najglasnije bebe.

Suština je bila u tome što je bila toliko mala da nije imala snage da povuče mleko, iako sam je ja iznova i iznova stavljala da sisa. Ta dohrana koju je dobijala nije joj bila dovoljna ili je samo tražila bliskost.
Kada smo izašli kuci prva noć je bila paklena za mene, jer se mleko iznova obnavljalo, a ona nije mogla da izvuče, pa sam se cedila.

Ali flašicu nije prihvatala, kao ni dohranu koju smo kupili za svaki slučaj.
Budila je se na 2 do 3h i sisala, tako da je taj prvi mesec napredovala 1700g. Toliko voli da sisa, da to radi i sada sa 13 meseci.

Bilo je naporno, mnogo noći neprospavanih, mnogo puta me savladao umor sa njom u naručju, ali nisam odustajala.

Promenila sam ishranu, pila dosta tečnosti, čaj za dojilje i dosta se cedila samo da bi što više mleka imala.
Kako su meseci prolazili, ona je ojačala i zauvek u sećanju će mi biti njen osmeh dok sisa, ruke iznad glave, podignuta noga.

Njeno sisanje mi je pomoglo da ne posustajem u borbi protiv covida, a njoj sam tako obezbedila antitela.
Dojenjem sam mogla i da je oraspoložim, a i uspavam.

Kada sam sa 12 meseci odlučila da joj smanjim broj podoja, bilo mi je jako teško. Jurila me je po kući i govorila: " Mama,njam", a kada sam je pitala šta sam ja njoj, odgovor je bio : "Njam".

Izbacili smo nekako dnevne podoje, flašicu i druga mleka ne prihvata, pa smo zadržali pred noćno spavanje i ako se u toku noći probudi. Prvih noći je i sanjala njam. Ali verujem da će i to doći na svoje. A kada je mleko omanjilo, znala je da me udara po grudima, kao kad cedite poslednje kapi tetrapaka, pa lupite po kutiji.

Ponosna sam što sam uspostavila i održala dojenje, smatram da sam najbolje dala svom detetu. I stava sam da svaka majka može da doji samo ako to želi, da ne postoji mleko lošeg kvaliteta i malo mleka. Hvala na ovom daru.

U potpisu: Mama, njam😍