Naša priča počinje s prvom trudnoćom, mlada, neiskusna mama bez puno znanja o dojenju. Lako smo uspostavili laktaciju, ponuda potražnja savršeno funkcionira, ali beba ima nepravilan hvat i tu dojenje postaje pakao za mene, beba gladna mleka ima, ali zbog bolnih bradavica iz kojih izlazi više krvi nego mleka navodi me da prekinem dojenje posle 4 meseca.

Druga trudnoća nešto više iskustva, ali i dalje premalo znanja. Po rođenju odmah u prvim satima smo se moja druga beba i ja povezali i uživali u dojenju, bila sam srećna što nemamo problem sa hvatom, što moje zlato savršeno doji, što su ustanca puna mleka i okice mu sjaje kad god me pogleda dok ga hranim.

Međutim sreća je brzo pala u zaborav, pedijatar preporučuje prekid dojenja zbog produžene žutice. Nažalost pristajem na to ne znajući da nije lako održati laktaciju izdajanjem, nije lako ustati se u 3 ujutro da bi se izdojila uz to što tad spremam AD za bebu. Mleka je sve manje, dete posle mesec dana hranjenja na flašicu više ne želi dojku da prihvati. Suze i tuga, odustajem od mučenja i njega i sebe nakon samo 3 meseca pokušavanja i prolevanja mleka koje izdojim.

Treći porod, moja najmanja bebica je došla na svet 28.12.2020. Trenutak kad sam ga ugledala onako malenog kako slatko siska u prazno, istog trenutka sam ga stavila na grudi da sisa, mleka ima on zadovoljan, a ja presrećna, dolazi sestra da nas odvede iz rađaone u sobu i govori mi super mama sto ste mu dali da sisa. Sad ćemo ga uzet da se malo ugreje u sobi za bebe i da ga okupamo, a vi se odmorite.

Ovog puta sam se pripremila na sve načine, da znam sve o dojenju i znala sam da će mi taj odmor zaista značiti mnogo, Odmah sam se otuširala i legla da uhvatim malo sna dok moj mali dečak odmara u toploj sobi za novorođene bebe. Dojenje u bolnici ide super naučili smo sve o pravilnom hvatu dojke, potražili pomoć kad nam nije išlo sve savršeno i otišli kući sa minimalnim gubitkom od porođajne tezine.

Prolazili su dani mi smo se hranili na svakih 2 sata, lepo sisali, jedna dojka jedan podoj. Sve nam ide super nema ragada, mastitisa sve je savršeno, ali onda nam se dešava skok u razvoju, za mamu nepoznanica da to može da izgleda tako, beba sisa, ali i nakon što podoji mleko iz obe dojke on opet plače, sisa non stop, imam osećaj kao da nemam mleka. I tu kreće pravo istraživanje, i prva pitanja u grupama za podršku dojenju, saznanje za Fitolat tablete i preporuka, jedi kvalitetno odmaraj što više i pij dovoljno tečnosti i imaš mleko, tvoja beba samo povećava potražnju.

Uteha koja mi je bila potrebna. Skok je trajao 4 dana, mi smo se tih dana mazili, siskali, mazili, siskali i nismo odustajali. Sada nam je skoro 4 meseca, rastemo polako i dalje dojimo i izdajamo se i spremamo mleko da imamo i za pripremanje čvrstih obroka. Ovog puta sam odlučila da nadoknadim sve propušteno sa starijim sinovima.

Ne odustajem jer dojenje nije kao što nam ga prikazuju na tv, dojenje je teško i naporno onoliko koliko mora biti, ali je i najdivnije iskustvo koje majka može imati kao uspomenu. Povezuje bebu i majku na poseban način. Zato imajte strpljenja i verujte u sebe da vi to možete. Želim da svaka buduća mama pre poroda se upozna sa svim što je čeka u toku dojenja, jer manjak znanja i iskustva je jedino što nam moze pokvariti taj predivan osećaj kao što je dojenje.