Moj porođaj kao i samo dojenje bili su teški, dva dana mučenje prirodnog porodjaja do hitnog carskog reza,i prelepog anđela na mojim grudima. Na sve to mleko nije krenulo po porođaju, pomislih neću ga ni imati, od anestezije, lekova, svega..donose bebu mleka ni gram, bebac plače, sa njim u rukama, rana boli pri svakom pokretu, tuga i sreća u istom vremenu od mleka ništa..

Petog dana grudi otečene, prepune mleka, refleks opuštanja, natopljene majice, pidžame, masaže grudi, temperature, hladne obloge, sestre drčne pritiskaju grudi kao da sam bez osećaja i kao da i same nisu žene, na sve to i doktor kaže ravne bradavice, bolje da se laktacija prekine jer podoj neće biti uspešan zbog bradavica..

Ja nisam želela da odustanem, moj anđeo gledao me je prelepim očima krupnim i željom da ručka, kupila silikonske bradavice i podojila prvi put svoje čedo. Pogledi mili puni ljubavi, pored muka da su nam ispadale bradavice kroz skoro dve nedelje, uspeli smo, i bradavice su se izvukle.

Sada uživamo bez njih i svakoga dana budimo se i mazimo u krevetu uz dojku i osmehe i raširene okice kada je vidimo, rukice na njoj, potpuno uživanje u trenucima.

Treba pružati pomoć porodiljama, mnoge se żene obeshrabre na komentare i nezainteresovanost osoblja da im pomogne.

Dojenje najlepši čin majčinstva i povezanosti između mame i bebe, żalosno je ukidati svom detetu to zadovoljstvo i najbolju hranu za njegov imunitet rast i razvoj. Ne odustajte upornost i želja se isplate!