Dragi ljudi, htela bih sa Vama da podelim svoje divno iskustvo u dojenju koje je na iznenadjenje mnogih trajalo skoro do 2. godine jedne vragolaste devojcice.

Mislim da je danas jedno od iskušenja dojiti bebu na javnom mestu. U vremenu u kome je sve da tako kažem otkriveno i golišavo, dojilje primjećuju poglede prolaznika dok doje decu..ne znam zašto je to tako, ali to je poražavajuće.

Mi smo imali sreću da imamo dovoljno mleka svo vreme i smatram da je veza između majke i deteta prilikom dojenja jedna čarolija i posebna spona koja ostaje utkana u našim životima trajno, da ne pominjemo značaj dojenja na psihofizički razvoj deteta.

Svim budućim mamama savetujem da ne budu robinje trenutnih trendova i estetike, prepustimo se prirodnim i tradiocionalnim vezama koje nas sigurno neće izneveriti.

Budimo ono što jesmo, a ne ono što drugi od nas očekuju!