Osvanuo je i taj poseban dan. Bas 19.12. Gospod Bog i naš zaštitnik Sveti Nikola podarili su mi najveću radost u životu. Nikolu koji je sam sebi dao ime. Njegove nebo plave oči sam prvo ugledala. Ta malena duša koja čim je otvorila oke kupila me je svojom pogledom za čitav život.

Slušajući priče o dojenju da je teško i naporno u mom slučaju nisu bile tačne. Nikola je bio beba koja je dojila po ceo dan.. Sem kada je spavao.. 😉 To je poseban osećaj. Posebna čar i draž.. Ništa vas ne boli.. Zaboravi se na umor.. Na neprospavane noći.. I tako 2 godine i 7 meseci.

Veoma sam ponosna na taj period. Prvo majčino mleko ne može ništa da zameni.. Beba već u prvim danima gradi svoj imunitet.. Nikakva dohrana nam nije bila potrebna jer sam imala i više nego što je trebalo 😀 Dani su prolazili a moj Nikola je napredovao. Dojenje je bitna stvar, rekla bih najbitnija u životu svake mame i njene bebe.

Savet budućim mamama da što više i kada god mogu isključivo doje svoju bebu, jer to je nesto neprocenjljivo. I od izuzetnog značaja za dalji život. To je osnov svega. I ništa na svetu ne može taj osećaj.. Tu povezanost mame i bebe nadomestiti.. To je jednostavno povezanost za čitav život. Jednoga dana, kada prodju neprospavane noći, strah, uplašenost, zabrinutost.. Ostaće samo onaj najdivniji osećaj da ste vašoj bebi poklonili najlepši deo sebe... A to je zdravlje i osnova za zdrav imunitet.. Srdačan pozdrav! ❤️