Moja priča nije od onih koje ste navikli da čujete. Mislim na sve one srećne priče o porođaju kao najlepšem danu u životu žene, neizmernoj ljubavi koja se oseti prema detetu iste sekunde kada ga uzmete u naručje. Dojenju kao najlepšem iskustvu u životu svake žene.

Ne. U mom slučaju istina je nešto drugačija. Porodila sam se hitnim carskim rezom jer smo i beba i ja bile životno ugrožene. Samog porođaja se sećam kao kroz maglu. Probudila sam se strašno izmučena. Bebu su doneli drugog dana da bude uz mene.

Gledala sam je. Uzela sam je u naručje čekajući da me preplave sve te divne emocije o kojima sam slušala. Ali ništa se nije dogodilo. Samo tup osećaj bola i nekog izneverenog očekivanja. Moje dete je za mene stranac!

Pokušala sam da je podojim uz pomoć pedijatrijskih sestara koje su se zaista potrudile da mi pomognu. Beba je vukla, ali od mleka ništa.

Kao da sam se potpuno zatvorila i fizički i emocionalno. Dani su prolazili, nikakvog uspeha nisam imala. Osećala sam da se sve ovo dešava nekom drugom. Beba je dobijala dohranu sve vreme. Nadala sam se da će se stvari promeniti kada dođemo kući i budemo sa svojom porodicom. Na moju žalost, pratili su nas isti problemi. Moj otpor prema detetu rastao je iz dana u dan. Nisam smela nikome da kažem kako se stvarno osećam. Pomešali su se bes i nemoć.

Pokušavala sam da dojim još neko vreme, ali moja devojčica kao da je znala da tu ničega nema. Počela je i da plače kada bih je stavila na dojku. Osećala je sve ono što me je mučilo.

Jednog jutra sam ustala rano i sve što sam želela jeste da me nema. Beba je mnogo plakala tog jutra. Prišla sam joj i htela da je uzmem, ali nisam mogla. Samo sam stajala pored kreveca skamenjena. Odjednom je nastupila tišina. Moja devojčica me je gledala pravo u oči. Mirna. Mislim da sam je tada prvi put stvarno videla.

Nasmešila se! Meni! U tom trenutku je uzimam iz kreveca i jako je grlim. Da li me ona prepoznaje? Kako kada ličim na senku? Počinjem da plačem osećam kako sav jed iz mene izlazi. Zbog tih okica?? I dalje ne verujem šta mi se dešava. Beba je sve vreme mirna dok ja plačem. Odjednom osetim kako sam skroz mokra. Spavaćica mi je cela mokra. Mleko!!!

Moja devojčica mi više nije stranac. Sada je ljubav.