Ubrzo po rođenju, moje bebe su bile krupne rođene, obe sa 4100 grama,i bukvalno su bile lenje da sike. Bradavice male, nastupili su problemi.

Prvo zastoj mleka, pa apsces i to veličine pomorandze, pa potom i dve operacije jedna za drugom u periodu od mesec dana razmaka. Bolovi su bili nesnošljivi, ali želja da beba ručka mamino najzdravije mleko bila je jača od svega.

Sećam se, suprug drži bebu na dojci, jer ja ne mogu od bolova, ali ne odustajem.

I istrajala sam. Ponosna na svoje devojčice, ponosna na sebe.

Dojenje je najlepša stvar na svetu, drage moje mame!