Porodila sam se nenadano u 35/36 nedelji, dugo smo ostali u bolnici zbog bebe jer je imao sepsu. Sve vreme sam pokušavala da uspostavim laktaciju, s obzirom da je prva beba nisam imala iskustva.

Po dolasku kući naša borba oko dojenja se nastavlja. 28 dan posle porođaja završavam na reviziji i zbog lekova moram odustati od dojenja. Tu nam u pomoc uskace mama Sanja i donira svoje mleko. Prošle smo zajedno kroz VTO i ona se porodila 2,3 meseca pre mene. Mleko je izdajala i skladištila.

Kad je nama krenula "frka" uskočila je i donirala svoje mleko našoj bebi. Tako da je bebac uspešno još par nedelja pijo "majčino mleko". Po prestanku terapije sam radila relaktaciju i izdajala se još par meseci (do bebinih 5 meseci).

Po prelasku na čvrstu hranu prešli smo i totalno na formulu... nije majka samo sisa, sve se borimo na svoj način. Što bi moja Sanja rekla, sretna mama sretna beba, a beba je srećna kad je suva i sita i bebu ne zanima odakle mleko dolazi. Bitno da ga ima i nije gladna. 💪💪💪💪💪