Kada sam se prvi put porodila, dojenje je bilo nešto sasvim novo za mene. Veoma sam se plašila da neću uspeti, da neću imati mleka, da neću znati kako da dam detetu da sisa. Al srećom, na samom startu smo uspostavile dobru vezu, beba je odmah pristala da sisa, trudila sam se da nađemo ritam podoja, da budu u neko određeno vreme, jedno vreme je i bilo tako dok nije došlo do skoka u razvoju...

Tada mi se činilo da podoj traje čitaaav dan. Svaki put sam čekala kontrolu da vidim da li je beba napredovala lepo i tako je i bilo. Kad smo uveli čvrstu hranu sve je ukazivalo da će dojenje uskoro prestati, beba je bila mnogo mirnija posle kašice nego posle podoja, to me je zabrinulo, al opet uz upornost nastavili smo sa dojenjem.

Najgore muke tokom dojenja su bile kada su nam krenuli zubići, prvo zbog nicanja, temperature, razdražljivosti i bebine nervoze.. Al sve je to kroz par dana prošlo, a onda su usledile prave muke zvane zubi. To mi je tada bio najgori osećaj, ugriz tokom podoja, koji je postajao sve jači i jači kako je i beba rasla, ponekad ni kreme nisu ublažavale bol, ni ranice nisu mogle brzo da zarastu...

Al naše dojenje je trajalo do prve godine, uz puno strpljenja, truda, muke i trpljenja, pošto smo tada krenuli i jaslice. Posle prestanka dojenja, muke sam zaboravila i svaki bolan podoj...

Prošle su tri godine od prestanka dojenja, a onda je došao dan, kad se rodila druga beba... Tada sam već znala šta je dojenje, šta me čeka, kako da lakše uspostavimo vezu, jedino što nisam znala je to da će se beba roditi sa dva zuba. Ostala sam u cudu kao prvo, nisam ni od jedne žene do sad čula da joj je beba imala zube na rođenju. Bila sam zabrinuta kako ćemo sad, hoće biti bolno od prvog dana, hoće njemu tako malom smetati zubi ...

Al na moju sreću, bebac i ja smo brzo uspostavili vezu i dojenje je bilo uspešno, na samom početku i bezbolno. Kako je beba jačala, tako je i ugriz bio jači ali sam črvsto odlučila da istrajem u dojenju. Kada su ugrizi postali sve češći i jaci, odlučila sam da uzmem silikonsku bradavicu, sa njom sam umanjila bol i ranice, al dojenje je nastavljeno.

Sada imamo 3 meseca, redovne podoje na tri sata, oštre zube ali i silikonsku bradavicu da umanji bol. Eto to je naša priča. 😊