Bližio se porođaj. Prva sam javila da mi je pukao vodenjak, iako se komšinica već spremala, čekala kontrakcije svakog momenta.

Par dana pre, odslušala sam nekoliko predavanja na temu dojenja i bila sam ubeđena da to tako ide samo od sebe, prirodno.

Imala sam izuzetno težak porođaj, hitan carski rez nakon 23h i 13m mučenja. Kada su mi stavili bebu na grudi od toliko iscepljenosti ništa nisam osetila. Beba je dobila formulu. A ja nisam bila u stanju da je stavim da makar pokušamo da sisa.

Kako je vreme odmicalo bila sam sve svesnija da postoji šansa da neću uspostaviti dojenje ukoliko se ne trgnem. Beba je bila pospana, a ja bez imalo nade. Svaki podoj sam unapred bila razočarana. Beba bi sisala u prazno, pa bi dobila formulu. Pokušavala sam uz pomoć pumpice da imlazam mleko, ali nije bilo ni kapi. Samo bol.

Trećeg dana nakon porodjaja sam uspela da izvučem kap mleka. Vrištala sam od sreće, nepoverljivo sam pitala muža da to možda nije znoj, a ne mleko, jer sam sva bila gola voda pri svakom izmlazanju. Četvrtog dana nakon porodjaja išli smo na kontrolu kod doktora. U ordinaciji sam samo osetila da mi grudi trnu. Odmah sam pitala doktorku šta mi se događa.

Mleko je počelo da curi na sve strane. Beba se lepo uhvatila za siku. Bila je potpuno mokra, ali od maminih i tatiinih suza. Zaspala je kao da je pijana (i srećna). Mislim da sam tada osetila veću sreću nego na porođaju. Verujem da je zbog sve muke bilo zaista tako.

Nešto manje od mesec dana nakon mog porođaja, porodila se i druga komšinica. Dok smo nas dve već uspešno i srećno dojile. Takođe je morala na carski rez. Mleka nije bilo prvih nekoliko dana. A meni je bilo i viška. Tako da bih kad god osetim da su mi grudi veoma pune ili kad je moja beba pospana ili lenja, izmlazala bih se i nosila flašicu. Nije tu bilo potrebno mnogo, jer je bebi u tim prvim danima mali stomak.

Nakon 7 dana komšinica je uspela da uspostavi dobru proizvodnju mleka. A na kontroli je doktorka pitala da li je bebu vodila u Mek na neki šejk kad je tako dobro napredovala, što je meni bilo izuzetno simpatično. I dalje dojimo, bebe super rastu. A ja sam dobila jednu prelepu orhideju na poklon da me podseća na divan osećaj kad pomognete nekome ko misli da je bespomoćan, baš kao što ste se i vi sami mislili nedugo pre.

A naše bebice će zauvek ostati sestre po mleku.