04.03.2019. godine rodio se moj palčić, hitnim carskim rezom. Na rođenju 2660g i hitno prebačen u inkubator na intenzivnu negu. Dolazi pedijatar i kaže mi, gospođo Vaš dečak je životno ugrožen, glukoza mu je 1.4 i ne možemo da mu je podignemo. Idealno bi bilo kada bi Vi imali mleka i da on doji.

Prvu noć provodim u suzama, mleka naravno nigde, drugu noć takođe i dolazi treći dan gde ja ugledam kap mleka na dojkama. Počinjem da plače, ali to su suze radosnice, trčim kod sestre koja je zadužena za boks intenzivne nege gde mi ona drsko odgovara da je to malo i da beba nema nikakvu vajdu od toga.

Potom nađem doktorku i zamolim je da me puste na 5 min kod bebe čisto da okusi malo mleka. Doktorka mi dozvoljava ali pod punom opremom. Tada mi daju mog palčića iz inkubatora koji se tad prikačio na majkinu dojku i sisao posle toga punih 17 meseci. Ali naravno ni jedna muka ne ide sama, beba neće desnu dojku nikako da prihvati, ali nema veze sisa levu.

Glukoza se za 24h stabizovala i ubrzo je izašao iz inkubatora a posle 7 dana i iz porodilišta. Sada je zdrav i živahan trogodišnji dečak.

Najvecu podrsku sam dobijala od udruzenja Moja Roda i najdraze moje Ane.

Sada imamo i malog batu od 6 meseci koji takođe doji od prvog dana!